Obilazak Dolmabahče palate

Jedini je grad u svetu koji se prostire na dva kontinenta i jedini koji je bio prestonica dve imperije, jedne za drugom – hrišćanske i islamske. Nekada prestonica Osmanske imperije, Istanbul je danas poslovni, istorijski i kulturni centar Turske, a njegova lepota leži u sposobnosti da na jednom mestu obuhvati mnoge različitosti.

Smeštena u istanbulskom okrugu Bešiktaš, palata Dolmabahče je služila kao administrativni centar Otomanskog carstva tokom par decenija u 19. i 20. veku. Palatu je sagradio Abdulmecid I, 31. otomanski sultan – koji je odlučio da premesti svoj dvor iz Topkapija i napravi novu, grandiozniju palatu po ugledu na evropske palata u kojima su živeli monarsi. O velični Dolmabahčea dovoljno govori da se u njoj nalazi 285 soba, 44 hale, 68 toaleta i 6 turskih kupatila.

Ova raskošna palata je koštala 35 tona zlata, što je više više nego današnjih milijardu i po dolara! Iako sultan očigledno nije štedeo na svom novom domu, izgradnja palate je doprinela pogoršanju finansijske situacije Otomanskog carstva i na kraju državnom bankrotu.

Dolmabahče je najveća palata u Turskoj – i vrlo verovatno i najlepša. Ovde je sve veličanstveno, od vrtova ukrašenim fontanama i skulpturama lavova i kapija koje se otvaraju na Bosfor do same palate koja je podeljena na dva dela.

U jednom delu su sultani vodili državne poslove (Selamlik), u drugom živeli sa porodicom i ljubavnicama (Harem). Iako posetiocima može delovati kao da su ovo dve odvojene građevine, Harem je zapravo spojen sa Selamlikom dugačkim hodnikom koji su stražari čuvali danonoćno. U Selamliku su takođe bile i muške odaje – a u Haremu su živele sultanova majka, žene i ljubavnice. Jedni muškarac koji je smeo da uđe u Harem je bio sultan.

U Dolmabahče palati je živelo 6 osmanskih sultana – a nakon pada Osmanlijskog carstva, palata je prešla u ruke nove vlade. Osnivač i prvi predsednik Republike Turske, Mustafa Kemal Ataturk je palatu koristio kao predsedničku rezidenciju – i u njoj umro 1938. godine.